Svake
godine se sve manje radujem pripremama za more. I sve manje pažnje im
posvećujem. A one se svete krvnički!
Prvo smo napravili potpuno nebulozan i nepotreban trošak telefonskog računa od
par hiljada. Ali neću o detaljima, odmah mi proradi gastritis, koji i nemam.
Onda sam se u minut do 12 setila da mi treba neki specijalni nakit i pokrenula
čitavu mašineriju da sprovedem ideju u delo. Zbog mene su neke dobre osobe noću
radile da bi me obradovale, na čemu sam im
beskrajno zahvalna.
Sve se na kraju uklopilo, iako sam većinu obaveza
ostavila za poslednji dan i nabila sebi bespotreban stres.
Kod Bubanj potoka polomila selfi stik. Do Vranja
uzdisala pa mi muž kupio drugi da konačno prestanem.
Kod Velesa shvatila da nisam ponela neseser sa
celokupnim nakitom, priborom za nokte, snalama, gumicama i delom mazalica, zbog
čega je do skretanja za Dojransko Jana bila na ivici suza…Da, i onaj nakit u
minut do 12!
Onda je shvatila, pametnija od mene, da ne vredi
kukati nad prosutim mlekom, pa se utešila:”Jel si mi bar kupaći
ponela??”
-Jesam, odgovorim najuverljivije na svetu, a u
stvari uopšte ne znam…ne mogu da dočekam da se raspakujem i proverim gde su
granice moje dekocentracije, kojoj inače nisam sklona, ali očigledno nikad nije
kasno da čovek stekne nove osobine.
Sve ovo kucam da mi bude lakše, jer se mnogo
nerviram, evo nas na granici, nigde nikog, ali me ni to ne teši.
Malo me teši činjenica da sam ponela 3 punjača, za
svaki slučaj.