Noćne (more)

Svake godine se sve manje radujem pripremama za more. I sve manje pažnje im posvećujem. A one se svete krvnički!
Prvo smo napravili potpuno nebulozan i nepotreban trošak telefonskog računa od par hiljada. Ali neću o detaljima, odmah mi proradi gastritis, koji i nemam.
Onda sam se u minut do 12 setila da mi treba neki specijalni nakit i pokrenula čitavu mašineriju da sprovedem ideju u delo. Zbog mene su neke dobre osobe noću radile da bi me obradovale, na čemu sam im beskrajno zahvalna.
Sve se na kraju uklopilo, iako sam većinu obaveza ostavila za poslednji dan i nabila sebi bespotreban stres.
Kod Bubanj potoka polomila selfi stik. Do Vranja uzdisala pa mi muž kupio drugi da konačno prestanem.
Kod Velesa shvatila da nisam ponela neseser sa celokupnim nakitom, priborom za nokte, snalama, gumicama i delom mazalica, zbog čega je do skretanja za Dojransko Jana bila na ivici suza…Da, i onaj nakit u minut do 12!
Onda je shvatila, pametnija od mene, da ne vredi kukati nad prosutim mlekom, pa se utešila:”Jel si mi bar kupaći ponela??”
-Jesam, odgovorim najuverljivije na svetu, a u stvari uopšte ne znam…ne mogu da dočekam da se raspakujem i proverim gde su granice moje dekocentracije, kojoj inače nisam sklona, ali očigledno nikad nije kasno da čovek stekne nove osobine.
Sve ovo kucam da mi bude lakše, jer se mnogo nerviram, evo nas na granici, nigde nikog, ali me ni to ne teši.
Malo me teši činjenica da sam ponela 3 punjača, za svaki slučaj.

Leave a Reply

Your email address will not be published.