Jedna ženska osoba koju igrom slučaja srećem u jednoj javnoj ustanovi mi reče:
– Vi izgledate odlično… taman da mahnem repićem, vidim u pogledu nije završila, nastaviće, NE, mislim u sebi, ne nastavljaj!!! Stavi tačku, tu završi, to je taman, tačka se stavlja na kraju koherentne misli. Stavi tačku, to je to, ni previše ni premalo, to je mera, stani ženo NE NASTAVLJAJ… usne joj se pomeriše, ne ču moj vrisak… za svoje godine!
Pa šta će to, pa ko si ti, jel si Dačić koji pompezno kaže da je jedna zemlja povukla priznanje, pa onda obznani da je u putanju Nauru koji ima stanovnika 3 puta manje nego Kakanj, jel si Branka Džajić koja je napumpala sve ispumpano, pa onda obrnula igricu pa ispumpava rebra, jel si Vesić koji hoće i Bugare i kaldrmu i gondolu, pa naposletku na livadi ćupriju??
Naučite ljudi da stanete i rečenicu na vreme završite, kao da je malo nevolje u ovom svetu stradanja!