Mnogo vredna žena naša spremačica na poslu. Nikad je nisam videla bez krpe u rukama, stalno nešto briše, na svakom je spratu u isto vreme. Vidim je ì danas, lepi metlu selotejpom. Kida ga zubima, pa joj se one bocke od prljave metle zabijaju u lice. Ne zvoca, rešava problem kako zna.
A njena prethodnica lenja ko koala. Uvek nešto mitingovala, davila ljude homemade SFpričama, po ceo dan srkala kafu i presedela, ne radno vreme, nego minuli rad kod obezbeđenja. Otišla je. Zato što je avanzovala. Postala ridža.
E to je Srbija iz mikrokosmičke perspektive. I poneka šljiva u čvrstom i tečnom agregatnom stanju.