Nisam
tip za tetovaže. Volim da vidim dobar tatu, ali meni lično bi trebao mnoogo
dobar razlog da bih uopšte pomislila da instaliram jednu na sebe.
I vidim ja tako jutros fenomenalnu bluzu, manekenka ima tetovažu između ramena
i vrata i to mnogo dobro izgleda. Sviđa mi se bluza, ali bez tetovaže nije to
to i eto dobrog razloga da razmotrim šaranje.
Ali šta?
– Ako napišem ime muža, toliko je jedinstveno da će pomisliti ljudi da sam
osvojila prvo mesto u pošumljavanju goleti na ORA
Golija ’92
– Ako stavim imena dece, Mihailovo ime bi mi išlo
preko cele ključne kosti, izgledala bih kao Informer kad sluti puč
– Kineska slova ne dolaze u obzir, jer bi mogli da
mi napišu ” sve za 99 dinara “, dok ja mislim da ponosno nosim ”
Lepota će spasiti svet “
– Hilandar je kabast, a i ne ide, jer ću onda
morati da pišem svuda “srbski”, a to se duboko kosi s mojim
pravopisnim ubeđenjima
– Ako stavim note, moraću da kupim i mikrofon, a
pošto u obzir dolazi samo onaj s cirkonima, to mi skupo
– Ako stavim neki cvet, smrdi mi da bi ljudi
pomislili da sam bila članica “Suncokreta”
– Zvezdice? Podsećaju na Boška Buhu i Čikala, a to
je tužan film
I tako ja odustanem od bluze i uštedim 80 Eur pre
nego što sam dovršila jutarnju kafu. Nisam džabe imala 9 iz Ekonomije.