Mrzela sam tehničko! U prošlom veku to se zvalo OTO.
Uvek su ga predavale neke muškarače, lake na urlanje, a teške ruke. Sećam se da
mi je prilično bila frka od njihovog labilnog psihičkog stanja u kombinaciji sa
alatkama i građom koje su im bile na dohvat ruke, pod okriljem plana i programa
Ministarstva prosvete. Pričam u množini jer sam sigurna da je u našoj tehničarki
živelo više gorštačkih ličnosti, i poneki međed.
Suptilna ženstvenost mog tananog bića nije umela ni da drži testericu, a kamoli da napravi “zujalicu”.
Renome vukovca nije mi dozvoljavao da dozvolim sebi da odnesem tehničarki
svojeručnu kućicu za ptice, što zbog toga što bi mi oborila renome kao PVO
F117, što zbog opravdanog straha da će me ona zatvoriti u šupu, ugojiti i
pojesti…ne znam što sam sve ovo napisala, htela sam samo da kažem da je
kompet za tehničko, za VI razred 1820 dinara. Tehničko, znaj da ti i ja nikada
nećemo zakopati ratnu sekiru! I sve one tupave stočiće za koje sam dobijala
petice je pravio Zoća!