Come on baby like my fire

Danas sam čula priču u DM-u kako su se dve drugarice posvađale jer je jedna bila teška na lajku!
Jeste li razmišljali koliko vam je bitan lajk? Nebitan je zapravo. Ipak, po tom lajkovačkom parametru možemo izdvojiti 3 kategorije Fejsbuk prijatelja:
I kategorija – oni koji vam lajkuju sve ili skoro sve jer gotive način na koji razmišljate ili jednostavno vas.
II kategorija – oni koji lajkuju šta im se svidi i mogu da se oglase češće ili ređe, u zavisnosti od toga da li ste pogodili njihovu talasnu dužinu.
III kategorija – oni koji ne lajkuju nikada ništa jer su iznad takvih trivijalnosti. Kapiram da njihov tok misli ide ovako:
– ako si napisao knjigu – vidi ko sve danas piše!
– ako si dobio neku nagradu – što nije NINova!
– ako dobiješ NINovu – što nisi Pulicera!
– ako dosegneš Pulicera – pih, gde je Nobelova?!
– ako dobiješ Nobela (ovo je poređenje ako slučajno Bob Dylan čita moj post) – koliko je ta nagrada devalvirana kad je svaka šuša danas dobije. Ali lajk vala od mene neće!
Taj mali palac nije nikakav znak vrednosti, jer viđam puno kvalitetnih postova sa par lajkova i puno nebuloza sa par stotina.
Zato ako ikada pomislite da zbog lajka žrtvujete drugarstvo ili da je bitno imati mnogo lajkova, setite se da je Hitler imao milione sledbenika, a Isus samo 12. Ne morate da lajkujete ovo. Može i srce.

Leave a Reply

Your email address will not be published.