Pre dva-tri meseca Jana imala u školi zadatak da ukrašava neko testo. Inače, često mese. Kao da idu u pekarsku, a ne u osnovnu školu. Ako učiteljica ovo čita, samo da izjavim da ja to od srca podržavam! Elem, da bi svoju kreativnu prirodu ispoljila u punoj snazi, tražila mi neke fensi modlice što smo kupili u Home centru.
Održim joj lekciju kako mora da ih pazi, da nijednu ne izgubi, da ih vrati uredno na mesto, da joj dajem samo zato što imam poverenja u nju… dam i – zaboravim, jer imam ja i svojih problema.
Danas zakoniti traži “nešto malo nekog oblika” i ja kažem – pa uzmi modlice!
Otvorim fioku, a od 10 ostale 3 najružnije.
“Janoooo, gde su modlice??”
Pogleda me pravo u oči i reče:
– Imam nešto da ti kažem što bi moglo da zaboli!
Još se smejem. Dobre su i one tri.
Naravoučenije: Nije važno šta si uradio, sve dok to znaš da prezentuješ na pravi način.