Stigla je zima. Kako je to predivno. Pun mi news fotografija čarobnih alpskih noći, kamina koji pucketa u pozadini nekih ruku u kojima je šolja iz koje se puši, svetlucavih jelki u milionerskim gajbama i tu i tamo debela mačka koja se izvalila na prozoru dok napolju veje. Pišu ljudi “Welcome winter”. Valjda zima razume engleski. Ma divota jedna ?
Realno, kad napolju zamrzne izvlači se slamka koji će baksuz u prodavnicu po hleb, oblačiš trenerku preko pidžame i skijaško odelo da bi bacio đubre. U prevozu provejava kroz vrata koja ne dihtuju, kišobrani se cede i prave led na koji se babe klizaju pa se panično hvataju za prvog do sebe čupajući mu ruku iz ramena i ispuštajući uz krik oštar miris naftalina iz svojih bundi koje su kupile kad im je firma delila višak početkom osamdesetih. Kad obuješ tanje čizme, osećaš se ko Igmanac, ako obuješ tople kad dođeš na posao noge se skuvaju ko pileće u sirotinjskoj supi. Ako ne nosiš kapu – od ušiju možeš da se oprostiš, ali zato ako je staviš ispod kosa poprimi formu frizure kakvu ima lama kad se zatekne ispod vodopada. Ako ideš kolima, duže stružeš led, greješ motor i isparkiravaš nego što ti trebalo do Pazove u letnjim uslovima. Ako imaš dete, kad se vrati sa sankanja, prvo pomisliš da li ti se više isplati da ga odmrzavaš ili da praviš novo. Zimu je najbolje prespavati, a led je dobar samo u koktelu, eto to ja mislim o zimi. Ali da ne ispadnem neki hejter, evo lepe slike. Jer ljubav je super i leti i zimi.