Odlučili smo! Pozvaćemo emisiju DNK. Ja više ne mogu da izdržim ta stalna sumnjičenja…jel moje, nema moje obrve, čije je?
Ovako će izgledati ta emisija:
Voditelj: Kad ste počeli da sumnjate da je dete vaše?
Goran: Prvo nisam sumnjao, a onda su komšije počele da pričaju kako nije moje i sad sumnjam!
Maja: Sram te bilo! Dete ima 4 godine i već ima brkove! To je na tvoju baba- strinu…
G: Ne vređaj mi familiju! Tvojima univerzitet u Masačusetsu ne uspeva da odredi mesto u lancu ishrane…
M: I klempav je na tvoju familiju. Vas su u selu Turci koristili kao vetrenjače…
V: Čekajte… zar niste mogli nekako sami da rešite situaciju?
M: S njim da rešim?? Ja kad hoću da mu kupim poklon,on mi kaže:”Nemoj molim te, nisam sad pri parama. Takav je to čovek, nerazuman…” Aleksandra (došla da izađe na televizor):”Ja sam uvek na strani pravde. Dete je njegovo…(tiho, u kameru) motao se neki poštar ispod terase, isto klempav, priča se da je odatle mogao da čuje kad protrči miš u glavnoj pošti. Ne insinuiram nego konstatujem…”
Voditelj: Dovedite dete da uzmemo bris!
Unosimo mačku umotanu u ćebence… rep nismo uspeli da spakujemo jer ima pola metra (na njegovu familiju), onda krupan kadar na njušku:
– Evo ga!
Postaćemo realiti zvezde ko Kardašijani!