Ustupim mesto u troli nekoj slatkoj bakici, ali ne možeš ti da ustupiš mesto bakici i da to bude kraj. Pa ne. Bakica prvo počinje da zahvaljuje, a onda se navije ko vergl i ispriča mi kako joj se ćerka zove Aleksandra i da priprema doktorat, gde ima da se kupi jeftina svila kod Nišlije preko puta Doma omladine (ja mislila da su Nišlije setovane na roštilj), kako je ćerki šila brushalter za apsolventsko veče, kako joj je muž umro, a mrzeo je Nemce, kako se prave korseti od slamčica za sok, a kako ruže od japanske svile i da je 15 godina u penziji. Pokazivala mi slike iz telefona, zna da rukuje tačskrinom.
Slušala sam je, kao i da imam pametnija posla u troli, povremeno se ubacivala čisto da stavim do znanja devojci pored nas koja prevrće očima da bakica ne drži monolog, već da ima sagovornika. Na kraju mi je rekla da sam predivna i da je sa mnom tako lako razgovarati. Stvarno sam super, šta ćete da mi kupite za rođendan?