Odavno ništa zabavno u GSP. Neka učmalost zavladala, boldirana neoperom (smislila sam tu novu reč, stare mi nisu dovoljno jake). Danas ista priča, bus ide zbog radova na Slaviji promenjenom trasom, pa tandrlja 10 minuta duže, ljudi gledaju u telefone, kuckaju, samo vozač ne može zbog poslovne etike. Zato telefonira staromodno, pridržavajući desnim ramenom Samsung. Drugom rukom nateže flašicu s vodom. U stvari nadam se da je voda. U jednom trenutku, sve zvukove nadjačava jedna pripadnica manjine, urlajući u slušalicu:
– Šta jeee? Našla si dečka pa misliš da si riba? Ni da se javiš nećeš? Bila sam ti dobra dok te niko nije teo?? Sram te bilo! Slušaj me, Sadija!! Moli boga da ne ispričam svima ko si i šta si sve radila! Nemoj da si nekulturna, ne mogu do reči da dođem od tebe!! Kad te šutne ko svi ostali, nemoj da si mi se javila. Ajd ćao.
Za trenutak muk. Trenutak napetosti. Onda 5-6 ljudi pozdravi aplauzom kraj ove low cost predstave.
Ona, umesto naklona, zaključi:”Majke joj ga Ciganjske one!”