S vremena na vreme na Slaviji uđe ekstremno star par. Ona vodi glavnu reč, obraća mu se sa: “Ajde deda”, obezbedi mu uvek mesto i ima plavu kosu. Kad kažem plavu mislim nebo plavu. Danas turila šešir, dama.
Deda filozofira, neće da sedne, ubite me ako ne bije preko 100 godina. Kaže joj-sedi ti, stajaću ja, a sav se trese.
Ona počinje da ga vređa, spade joj titula dame sa šešira, otkotrlja se pod sedište.
Izvređa ga da je stoka, gov*o i drtina. Sedoše oboje, pa ućutaše.
Onda se ona seti:
– Danas mi je rođendan! 99ti!
On uzvrati:
– Šta sam ti ja kriv?
Ona se uzbudi:
– Nepismena stoko iz turske kasabe jel ti shvataš da je meni rođendan?!
– Zato sija sunce – odgovori on.
Siđoše u Mileševskoj i nastaviše dalje držeći se pod ruke.
Hoću da imam takvog dedu, da mi na 99. rođendan kaze da sija Sunce, jer je moj dan. Makar i ne bila dama.