Septembar je finansijski terminator, ja da vam kažem. Kao da se svi troškovi obračunavaju u romingu. Evo slikovito:
Pokvario nam se aparat za tople napitke na poslu. Na povratku s pauze prolazimo pored njega, pitam više retorički kad li će da ga poprave, iako ga nikad nisam koristila. Volim kad imamo. Kaže naša drugarica, inače osoba finansijski vrlo galantna, jer se ja sa drugačijima i ne družim – Nikad! I počne priču kako je zvala broj sa aparata, pa se javio muškarac i rekao da se više tim ne bavi i da firma više ne postoji… izjadao se, ali joj na kraju dao drugi broj da zove. Ona okrene i drugi broj ista priča, nije nadležan, ali će da se javi neka valjda žena pa da njoj objasni…. traje ta njena priča, ja je prekidam i pitam zašto se toliko iscimila oko toga, jel je neko zadužio, a ona kaže – Ma ne bre! Nego sam se setila da mi je progutao 35 dinara, hoću da mi vrati!
Zato čovek u septembru treba da misli samo na ljubav, na miris pečenog kestena, poljupce na kiši i miris mokre kose.