Ja sam žena domaćica. Ali ne ona domaćica koja pravi zimnicu, zna kako se skidaju fleke od svih obojenih namirnica ili što napravi 18 vrsta sitnih kolača za Slavu. Da budem iskrena, ni hleb ne umem da umesim, ne ponosim se tim, kupiću onaj pekač hleba. Jer sam problem solver.
Ja sam ona domaćica što voli da ugosti prijatelje. Što se raduje kad je kuća puna i nikad ne smišlja izgovore da izvrda posete. Imam sreće pa mi prijatelji nisu zahtevni – što poslužiš uzmu, šta uzmu ne kritikuju i ne izvoljevaju. Ako im je pita tvrda proteraju vinom, hvale punih usta i smeju se glasno. Vole da dođu, ne sećam se da sam nekog pozvala, a da nije odgovorio srećnim stikerom.
E sad, moj plan je da postanem milionerka. Kupiću kuću sa velikim dvorištem, lepo osvetljenim, sa puno lejzi begova i ležaljkama oko bazena. Na drveću će biti postavljene ljuljaške za jednu ili više osoba, na travnjaku bar sa koktel majstorom, pored njega DJ, na suprotnoj strani roštiljdžija i peć za sveže lepinje… svuda na stolovima korpe sa voćem i hostese u mornarskoj uniformi što služe kanapee i toče vino…
Svako veče će to dvorište biti puno naših prijatelja. To je važno.
A najvažnije je što i dok nisam milionerka, oni na svaki moj poziv odgovore srećnim stikerom!
Kada imaš više nego što ti treba napravi duži sto, a ne veću ogradu.