Jeste provalili da je ona Idea kod Londona uvek puna strendžera? Prošli put ispred mene na kasi neki matorci, Englezi, skenirali mi korpu kao Supermen onog malog što je pao ispod bagera. Ili je to bio kombajn, ne sećam se baš. Elem, videli moj čili sos, deda poslao babu da ga kupi pa sam ih pretekla na kasi jer je bakica imala problem s orjentacijom. Ipak je našla sos, ali je uzela onaj skuplji, naivčina. Hehe…
E, danas Švabe. Njih trojica, tridesetak godina, bucko im je lider. Opet ispred mene na kasi, ali me ne kopiraju jer imaju toliko puna kolica da ne može više ni igla da stane. Imaju više proizvoda u kolicima nego što ima naš lokalni Aman na lageru. Kapiram da ću stići na red za neka 4 dana. Rekoh dobro je, taman će leći plata. Gledam bucka u potiljak, bacam hejt u sebi- Šta ti tražiš uopšte ovde? Okupacija ti u genima, a? Znam ja takve, trebio vas moj deda ovuda ko vaške!
* Ma gde ih trebio, siroma’ odveden odmah u zarobljeništvo, ceo rat hranio neke konje na ranču u Bavarskoj….
Okrete se bucko, oseća moju mentalnu superiornost, pogleda me i reče nešto uz osmeh, pokazavši rukom da me propušta ispred njih.
Nasmejem se najslađe što umem i kažem mu:’Vielen danke’, a u sebi mislim- šta ti je Evropa, to bre sve kultura i vaspitanje, svaka čast, stalno da nam dolazite!
I hate being bipolar it’s awesome!