Gorgonzola

Kupim ja u Grčkoj pakovanje gorgonzole. Duplo jeftinija nego ovde, pa sam kontala da malo oplemenim svoje kulinarske piruete plemenitom buđi.
Lično sam ljubitelj, Miki je sladokusac koji obožava sve sireve, plodove mora, suši… Čombe mora po bračnoj dužnosti da jede sve što zgotovim, jedino Jana može da bude problem. Daj 300 grama!
Ponosna na svoju ekonomičnost ozbiljne domaćice smestim ga u frižider da sačeka svojih pet minuta slave… tačnije, zaboravim na njega.
U ponedeljak vidim da je frižider na rezervi, mrzi me da idem do Maksija, pa malo zaronim…punjen a paprika od pre 10- tak dana, neko povrće za salatu, jedna šerpica koju nisam htela da otvorim još pre mora, nekoliko jaja, par pašteta, vino, mleko i… gorgonzola! Opa! Pogledam prvo datum – još 2 dana rok. E, neće se hrana bacati u ovoj kući! I pokrećem zabavu. Prvo smo je Goran i ja jeli kao meze, pa su nam otekli jezici. Onda sam rešila da je kuvam: prvo s piletinom, onda sa pastom, pa špagete… umalo i u boraniju da je stavim. Ali sam odustala. Od boranije.
Deca cvile još iz parka: “Kod nas opet smrdi buđav sir!” Ostala deca ih sažaljivo gledaju, nude im keks.
Tišina, neće hrana da se baca, jedite – to je delikates, najbolje da pečem žužu pored ovakvog sira!
Jana reče (grickajući smoki): “Ja nisam gladna! A tvoja kuhinja je postala buđava kao taj sir. Možeš ti bolje, mama!”
Ja pokazujem primerom kako se jede kvatro formađi, ali priznajem i meni malo dosadilo, pa dodajem naramak bosiljka.
Uvenule nam od mirisa gorgonzole na puteru i orhideja i fikus, a i štapici od ratana zabodeni u osveživač s vanilom nekako atrofirali.
Meni jezik opet malo otekao, a danas je poslednji dan! Ostalo još 200 grama.

Leave a Reply

Your email address will not be published.