Štikle desetka i u njima ja. Vidim trolu na stotinak metara, fizičarka
izračuna da će proći ako ne potrčim. Pomislim na ono kako za muškarcima i
prevozom ne treba trčati, ali mrskije mi čekati 5 minuta, nego slušati
poslovice. I tako potrčim ja, na tim štiklama, brzinom taman istom kao da
hodam, samo smešnije. Toliko smešnije da je vozač stao 50tak metara od stanice
i otvorio mi vrata.
Ima još dobrih ljudi i nade za ovaj svet, taj čovek je spasao 50 duša u troli
od masovnog pomora od smeha. A o takvima niko ne piše, nego samo Farma i
Parovi.