Pusto ostrvo

Mislim da sam zrela da na sledeći odmor odem na pusto ostrvo. Nerviraju me deca. Naročito poljska i ruska. Njihovi roditelji još više. Deca im ciče, urlaju, prskaju, bahati su i ne umeju da se izvine kada ti sa 60tak kg ( prvi razred, odokativno) nagaze u trku na boso stopalo. Ispresuju ti klinastu kost i odtutnje da piške u vodu.
Mlađu decu roditelji na silu ubacuju u vodu da valjda iskoriste što je plaćeno. Deca se pojačavaju na nivo buke u prvom redu Hungaroringa i sklupčavaju se na petinu sopstvene zapremine samo da ne dotaknu more. Mi našu decu nikad nismo ništa terali, ne kažem da je to dobro, ali bar nisu nikad plakali. Dobro su ispali, evo igraju karte uz zvuke kineskih narodnjaka na YT.
Srba nema puno, ali svuda stižu, pa deluje da nas je bar 4 puta više. Nas i Rusa 300 miliona, to je izvojevana istorijska tekovina. Poneli su 15 svojih peškira, pa hotelskim zauzimaju mesto na plaži, a ličnim u spa centru i akva parku i onda ko bez duše trče od jednog do drugog punkta, stalno punih ruku ponuda iz bič bara, da nešto ne propuste. Fale im još bar dve ruke, jer ako uzmu sladoled i sendvič, gde da stave kafu i pivo?
Ne kapiraju da u tom trku propuštaju ono najbitnije- odmor.
Svaka čast Grcima što nas trpe. Samo ja gospođa, keve mi.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *