Mislim da sam zrela da na sledeći odmor odem na pusto
ostrvo. Nerviraju me deca. Naročito poljska i ruska. Njihovi roditelji još
više. Deca im ciče, urlaju, prskaju, bahati su i ne umeju da se izvine kada ti
sa 60tak kg ( prvi razred, odokativno) nagaze u trku na boso stopalo. Ispresuju
ti klinastu kost i odtutnje da piške u vodu.
Mlađu decu roditelji na silu ubacuju u vodu da valjda iskoriste što je plaćeno.
Deca se pojačavaju na nivo buke u prvom redu Hungaroringa i sklupčavaju se na petinu sopstvene zapremine samo da ne dotaknu
more. Mi našu decu nikad nismo ništa terali, ne kažem da je to dobro, ali bar
nisu nikad plakali. Dobro su ispali, evo igraju karte uz zvuke kineskih
narodnjaka na YT.
Srba nema puno, ali svuda stižu, pa deluje da nas
je bar 4 puta više. Nas i Rusa 300 miliona, to je izvojevana istorijska
tekovina. Poneli su 15 svojih peškira, pa hotelskim zauzimaju mesto na plaži, a
ličnim u spa centru i akva parku i onda ko bez duše trče od jednog do drugog
punkta, stalno punih ruku ponuda iz bič bara, da nešto ne propuste. Fale im još
bar dve ruke, jer ako uzmu sladoled i sendvič, gde da stave kafu i pivo?
Ne kapiraju da u tom trku propuštaju ono
najbitnije- odmor.
Svaka čast Grcima što nas trpe. Samo ja gospođa,
keve mi.