U Srpskih vladara mi žena od 50tak godina ide u susret. Na metar ispred mene gužva neku papirčinu u loptu i baca pored sebe.
Ja (brižno): Izvinite gospođo, ispalo vam je nešto.
Ona (zastaje, gleda papir): To je đubre.
Ja (ljupko): Da, da vidim. Kanta je tamo.
Uzima papir i nosi do kante. Pratim je pogledom. Ubacuje.
Eto, samo lepo kažeš.